BAL-Michael Vaermeens

[PalocPESfan]

Stipao se za obraze dok je isao prema kuhinji..Nije verovao da prozivljava san koji je sanjao mnogo puta,i posle godinu dana,nije mogao da poveruje..
Pre 2 dana napunio je 18 godina,stekao je punoletstvo,osecao se kao covek,naravno,bila je velika zurka..Sada se nalazio sam u stanu.Gosti(pa cak i oni koji su najviše popili),stigli su svojim kućama.Sa šoljom kafe u ruci zastao je ispred ogledala.Michael,da li si ovo ti?Skoro da je mogao videti kako se odraz u ogledalu smeši,ali uhvativši se za bradu shvatio je da se ne smeši samo odraz.Zavalio se u kauč napravljen od kože(naravno veštačke,nije mogao koristiti i išta zbog čega je neka životinja propatila,jednostavno je bio tako vaspitan)Setio se 5. avgusta 2010,pre tačno godinu dana.Sve mu je izgledalo tako nevino tada...Otac ga je probudio ranije toga jutra,iako Michael naravno kao i svi tinejdžeri nije to voleo.Ipak,video je da je nešto ozbiljno po sredi.Otac se samo blago nasmešio i rekao:"Idemo na trening"-"Ali tata,danas je petak,nema treninga"-odgovorio je pomalo uznemireno.. Otac se ponovo nasmešio,suznih očiju,i uhvatio ga za ruku rekavši mu:"Samo pođi sa mnom"..Izlazeći iz sobe,dodao je:"I obavezno ponesi opremu"
Michael je jako voleo svoga oca,i verovao mu je,zato je ćutke seo u kola i bez mnogo pitanja pokušavao da dođe sebi...Ipak je bilo 8 sati ujutro.
Otac ga je dovezao na stadion Willema II,koji im je bio na samo 20 minuta vožnje,budući da su i oni živeli u Tilburgu.(Njegova majka je pisac i tada je bila u Amsterdamu na promociji knjige).Petkom samo prvi tim ima trening i,iako je voleo sa drugarima da ode da ih posmatra kako treniraju,8 sati je bilo prerano za njegov režim..-"Hajde sa mnom,neko te čeka"-Rekao je otac Andre svom u tom trenutku totalno pogubljenom sinu.."Šta,kako,a bre?"-jedva je uspeo da izusti Michael,kada video trenera prvog tima,Arna Pijpersa,kako mu hrli u susret sa velikim osmehom na licu.."Jesi li spreman dečko?"-Hajde,požuri,tim te čeka...Oh,otac ti nije rekao?"-Upita ga trener videvši iznenađenje na licu mladog momka,sanjivog,ali punog životne snage..."Tvoje igre su zapažene,čestitam,upao si u prvi tim!"..BUM!...Kao da je nebeska zavesa pala na oči Michaela..Srce je počelo da mu lupa kao kad je trebao da odgovara engleski još u maju,ali ovoga puta ne zbog straha,već zbog navale uzbuđenja koja ja u tom trenutku nastupila..Mislio je u sebi:"Za 15 minuta ću se probuditi,i shvatiti da je ovo sve san.."..Nije ni stigao da završi svoju misao kada je osetio ruku trenera igrača prvog tima(a od tog trenutka i njegovog trenera)kako ga polako gura ka terenu gde su se već zagrevali pojedini igrači Willema II...Kada su videli dečakovu zbunjenu facu svi su uglas počeli da se smeju,doduše na negodovanje Arna,ali ni on nije mogao da sakrije smešak kada je pogledao u Michaela..Lopta se dokotrljala do njegovih nogu,a za njom i glas trenera:"Čujem da si prilično brz igrač"-"Pa,jesam valjda"-nesigurno je odgovorio momak."Ti se mene plašiš"-zaključio je Arno uz osmeh-"Ne boj se,nije mnogo ljudi stradalo na mom treningu" Sada se i Michael nasmejao,malo mu je laknulo,tenzija je krenula da opada,i mogao je da pokaže treneru svoje kvalitete.Ne treba se mnogo reči trošiti,trening je odradio fantastično,i trener,i otac,i sagrači,pa čak i malobrojni gledaoci koji su u početku bili sumnjičavi,nisu mogli sakriti oduševljenje.Michael Vaermeens je pretrčavao igrače kao od šale,uskladio stil igre sa stilom igre tima,pa čak imao i nekoliko šansi za gol na trening-meču..Trener je zaključio posle treninga:"Ovo ti definitivno nije jedini trening sa prvim timom".Kada se vratio kući,Michael je bio van sebe od sreće,skakao je po sobi,pevao,zahvaljivao se svemu što mu je palo na pamet na ovome što mu se desilo...Ni dalje mu nije bilo jasno kako se sve to odigralo tako,samo se sećao da je okarakterisan kao jedan od najperspektivnijih juniora Willema II..Ali sada više nije pripadao juniorima-sada je bio deo prvog tima i pred njime je ceo svet stojao na raspologanju.Otac ga je gledao i imao želju da zapeva sa njim,ali nije bio nešto nadaren za pevanje(Nije ni Michael,ali psssst )Sledećih mesec dana intezivno je trenirao,kako sa timom,tako i sam,kod kuće,u parku,nebitno,samo je želeo da napreduje..I osećao je to,kako ima više kondicije,kako mu šutevi postaju jači,snaga veća,osećao se fantastično..Ubrzo je dobio svojih prvih 90 minuta,koje je iskoristio bolje nego što se bilo ko nadao..Postigao je gol na debiju protiv Venla..Taj trenutak kada je brza lopta upućena od Levčenka,završila na njegovoj nozi,a odmah zatim u golu,taj osećaj koji mu je u tom trenutku prožimao telo,dok se trkom približavao ka saigračima kako bi proslavio sa njima,je bio neopisiv..Osećao se moćno!Sledeći meč opet,i onaj posle njega,i onaj posle..Lopte su samo završavale u mreži,a protivnički igrači van terena zahvaljujući njegovim preciznim driblinzima,bio je omiljen u timu...On im je takođe bio nada,jer,kao što je opšte poznato,Willem II nije blistao u punom svetlu poslednjih nekoliko godina,trebao im je neki mlad igrač da zaživi tim...Što je on itekako uradio..Došla je zima,nekako je prebrzo stigla,ali u tom trenutku timu ništa drugo nije bilo bitno,oni su bili 5. na tabeli sa odličnim rezultatima.Iz kupa Holandije su ispali relativno rano,na penale,na svu sreću Michael je pogodio,ali nije koncentracija svih igrača bila podjednaka.Sa druge strane Willem II je napravio veliki pomak sveopšte,za samo pola sezone,stoga niko u klubu nije imao razloga da bude nezadovoljan..Pogotovo Michael koji je bio medju najboljim strelcima Eredvisie.Njegov život kao profesionalnog fudbalera je tek na startu,a već je imao zavidne rezultate,njegov put ka zvezdama može otpočeti!

Nastavak će uslediti prvom prilikom

[ssMaK]

Fina prica brate,samo nastavi

[PalocPESfan]

Hvala brate,uskoro ce uslediti screenshotovi,mozda cak i neki video,takodje i prica ce biti ispunjenija...Samo malo da napravim neki sistem,poceo sam iznenadno,pod navalom inspiracije

[Džoni™]

Jos jedan vrhunski igrac i pisac...samo napred brate, ovo je savrseno

[OriGinaL]

Bravo brate Veoma originalno

[PalocPESfan]

Hvala vam ljudi,ovo mi stvarno znaci..Kada vidim da i vas ovo zanima,jos vise cu se potruditi (:

[GrobarSrbija]

Svaka cast , ti bi mogao roman da napises brate

[PalocPESfan]

Eh,sad

[Grucho]

:ave: :ave: :ave: :ave:
Prica je totalno vrh, zaledila mi se krv u venama!! :ave: Bravo care......Kad bi bio tu na nekom mom pismenom iz srpskog...
Salim se Kidas :ave:

[PalocPESfan]

Verovao ili ne,iz pismenih dobijam cetvorke,uz obrazlozenje da su mi tekstovi detinjasti (:
Hvala!

[chelsea11]

svaka čast care jedva čekan nastavak.

[Grucho]

Verovao ili ne,iz pismenih dobijam cetvorke,uz obrazlozenje da su mi tekstovi detinjasti (:
Hvala!

Auuuu......daj mi ime i prezime nastavnice/ka pa da mu ja malo pokazem sta je detinjasto :ave:

[PalocPESfan]

Praznici su prošli još brže nego što su stigli,san se nastavljao,mada se sve više pretvarao u javu..Drugi deo sezone je trebao da otpočne.Nekoliko igrača je iskusilo pad u formi posle svih onih slavlja tokom januara..
Ali za razliku od njih,Michaelova forma je dostigla maksimalni nivo..Napredovao je velikom brzinom i ceo klub je osećao to..Kapiten Levchenko mu je to i saopštio,posle drugog treninga u januaru..On je postajao veoma važna tačka ovog tima.Sada kada je uspeo da "upadne" u mehanizam Willema II,i savršeno se uklopi,nijedna odbrana niti golman ne bi trebalo da mu predstavljaju problem..Sa Levchenkom je postao jako dobar prijatelj,pa čak iako su se njih dvojica nalazila na totalno različitim krajevima karijere..Može se reći da mu je bio kao klupski otac..Sezonu su nastavili još bolje nego što su je započeli,naravno,ceo tim je bio fantastično usklađen,ali ono što se posebno isticalo jesu bili Levchenkovi jezivo precizni pasevi,i savršen golgeterski osećaj kod mladog Michaela.
Nezvanično su proglašeni najboljim tandemom Eredvisie,budući da je jedan bio najbolji asistent,a drugi strelac lige(nepotrebno je reći koji
Jedan za drugim timovi su padali,nemoćni da se odupru moćnoj mašini predvođenoj iskustvom i mladalačkim poletom...
Majka se do tad već vratila iz Amsterdama,dovevši sa sobom prijatelja koji se bavio intervjuisanjem..
Prvi Michaelov profesionalni intervju!
Rodbina,drugari,pa čak i profesori u školi u kojoj silom prilika nije bio redovan,bili su oduševljeni,a ponajviše Michael..
Ali on je bio veoma skroman,to mu uopšte nije promenilo stil igre..On nije mogao da uputi jak šut kao Ibrahimović,niti je mogao da pređe sam celu odbranu kao Ronaldo..Ali on je svojim srcem mogao da se bori za svaku loptu kao da je poslednja,da se oslobodi snažnog defanzivca kao da mu je život u pitanju,da savršeno proceni gde će pas njegovih saigrača završiti,i što je najvažnije-da shvati da je fudbal 100% timska igra.
I da ga je neko upitao pre pola godine:"Gde ideš na zimovanje?"-pogodite kolike su šanse da bi rekao:"Hm,pa verovatno ću se spremati sa timom da pobedimo Ajax"
Mesec za mesecom je prolazio,osim lige nije bilo drugih izazova za igrače Willema,ali oni su uzimali 100% od toga..Pa dobro,mozda,95%,nisu mogli protiv PSV-a koji je žario i palio,a protiv Ajaxa su ipak na kraju remizirali..Ali zato svi ostali timovi su bili 0 u poređenju sa Willemom koji je proživljavao sezonu svoga života..
Već su počele da pristižu ponude početkom maja,novine su već prebacile Michaela u Villareal,neke čak i u Bolton,ali Michael je bio jasan:"Imam 17 godina,rodbina,prijatelji,klub koji volim su ovde-previše sam mlad za odlazak bilo gde..Jednog dana možda-ali sada mi je cilj da postignem najviše što mogu sa klubom koji volim..."




Bespotrebno je reći kakav je pozitivan šok usledio za ceo tim i navijače....Mlad igrač,super-talentovan,brz,traže od strane jakih evrposkih klubova,ostaje u svom voljenom Willemu u Tilburgu..
Svi su bili srećni što će biti u mogućnosti da svog mezimca gledaju još barem jednu sezonu..Michaelu je prijalo to,što je bio voljen i što je imao sve što mu je bilo potrebno..Dobio je nagradu za najboljeg strelca Eredvisie,nakon kiksa Suareza koji se povredio u maju,omogućivši Michaelu da napreduje na listi strelaca sve do prvog mesta,samim tim je bio i uvršten u tim sezone..(:
Čak je našao i devojku hihi
Pred Michaelom je sledilo dugo leto nakon nadrealne sezone,a pred klubovima da i dalje(bezuspešno )pokušavaju da ga dovedu...Party can start! (:

Nastavak će uslediti

[PalocPESfan]

Nešto ga je prenulo u razmišljanju(Pogledati prvi deo:))-telefon je zazvonio u susednoj sobi..Sada je mogao sebi priuštiti sopstveni stan,doduše ne daleko od prethodnog,ipak nije bio sasvim sazreo za samostalni život..
Ustao je sa kožne fotelje i podigao slušalicu..Bio je to poznati glas trenera Arna Pijpersa:"Nadam se da nisi pio ništa na žurci preksinoć"-Michael se malo pretrnuo,nije popio Bog-zna-šta,ali palo je nekoliko piva...-"Moraš hitno da dođeš u klub,neko te važan čeka"-nastavio je trener....Mladi talenat se nije usudio da pita ko,jer znajući Arnovu ličnost,voleo je da sprema iznenađenja,stoga je samo kratko odgovorio-"tu sam za 20 minuta max!"-Osetio je isti osećaj kao prošle godine,kada ga je tata poveo na stadion,deja vu reklo bi se,ali nije bio siguran šta ga čeka..Srce mu je snažno bubnjalo dok je ulazio u timske prostorije Willem-ovog stadiona u Tilburgu...Ušao je u kancelariju trenera,a prekoputa je sedeo niko drugi do-Bert van Marwijk!!
"Ovo se ne dešava,ovo se ne dešava,ovo se..."-Morao se prihvatiti stola da bi poštedeo trenera truda da ga kasnije podiže sa poda...-"Videvši reakciju Michaela,Bertu zamalo nisu krenule suze na oči od smeha..Arno je na ovo već navikao,ali Bert,koji nije lično poznavao mladića,nije mogao da se sredi sa sobom...Posle 15 minuta,i 3 čaše hladne vode,obojica su konačno mogla da sednu i na miru da popričaju o ozbiljnoj temi..Malo je izgledalo neprofesionalno ono na početku,ali na kraju se sve sredilo..Nije bilo puno priče,poziv u  reprezentaciju se ne odbija,Michael je kao najmlađi igrač bio pravo iznenađenje za širu javnost,od koje dobar deo nije ni čuo za polušpica Willema II..
Dobio je je dres sa brojem 18,i prvi meč je trebao da bude utakmica protiv severne Koreje već krajem avgusta..Nije to bila uopšte posebno jaka reprezentacija,+ to je bio prijateljski meč,stoga je Michael dobio šansu..šansu koju je itekako iskoristio..Gol na debiju posle fantastičnog prodora Drenthe-a uzdigao je Michaela do nebesa,u novinama,javnosti,prijateljima,familiji..Niko nije mogao da veruje šta je postigao,sve je delovalo tako nerealno..



Michael Vaermeens je imao sjajnu prošlu sezonu,i još sjajniji početak nove,zahvaljujući svom talentu..Naravno,shvatao je da su veliki udeo imali i saigrači,posebno kapiten Levchenko,ali najveći udeo je imao trener Arno,koji mu je davao dovoljno prostora,odnosno minutaže kako bi se mladić razvio..Nažalost,nije on jedini primetio odličan rad iskusnog trenera,ponude su stizale i njemu kao i Michaelu,ali budući da je imao nekih problema na ličnoj osnovi,morao je da prihvati ponudu od Lacija..
To je bio ogroman šok za celu ekipu,koja je sa Arnom dospela u visine koje su do pre godinu dana smatrane nedostižnim,a sada Arno odlazi.."Protiv sudbine se ne može"-bila je jedna od rečenica na Arnovom oproštajnom treningu,koja je dosta igrača ostavila u suzama..Stvarno su imali savršen odnos..elem..
Iako šokirana,uprava je morala da potraži novog trenera,a izbor je pao na Thea de Jonga,čija se politika nije slagala sa politikom prethodnika.Od samog početka tim je primetio da nedostaje onog žara koji je bio prisutan prošle sezone..Michael jeste brzo napredovao..


..Ali tim jednostavno nije mogao da se sastavi..
Novi menadžer je počeo da ostvaruje transfere igrača koji su bili krajnje nepotrebni,nisi bili ni poznati u svojoj ligi,pred penzijom,a ipak Theo de Jong je smatrao da jesu..Doveo je mladog igrača de Markosa,ali on je u Michaelu video samo konkurenciju,stoga,iako su igrali na poziciji jedna do druge,retko kad je Michael mogao očekivati pas od pomenutog igrača..To se odrazilo i na ocene igrača..

Formacija je takođe bila promenjena,Michael je bio bez ikakve pomoći u napadu..Levchenko je izgubio mesto u startnih 11 zbog promašenog penala,iako je njegov učinak bio mnogo veći..Svi su primetili da se tim ponovo vraća na staru priču,svi osim uprave kako se činilo..Michael je nekako uspevao da pronađe put do mreže,ali to samo kada je Levchenko dobijao šanse..Ipak,7 golova za celu polusezonu nije zadovoljavalo,ali je nekako ipak bio pri vrhu strelaca,očito da je to bila "odbrambena sezona" za holandsku ligu...
I pored Michaelovog velikog truda,Willem II nije imao šta da traži u Ligi Evrope dalje od grupne faze... :no:


Nezadovoljstvo je raslo,zima se bližila..Zahvaljujući povremenim iznenađenjima od strane trenera,koji je nekad i menjao formaciju omogućavajući Michaelu da dobija lopte od Levchenka ili Sheotahula,Willem se nije nalazio u opasnoj zoni..
Videvši trenutno stanje tima,i potencijal napadača koji se nalazio u tom timu,Ponude su opet krenule da pristižu,a najveća sigurno od fudbalskog giganta-Real Madrida!

Sada su svi u neverici iščekivali odlazaka momka,koji je doneo nadu u ovaj tim,koji ga je zaživeo,i omogućio ulazak u Ligu Evrope..Michael je u sebi vodio unutrašnju bitku,srce ga držalo u Tilburgu,razum ga je vukao ka Španiji..
Usledio je razgovor sa Levchenkom,njegovim klupskim ocem,koji je i dalje imao kapitensku traku..2 sata su bili u svlačionici,razgovarajući o svakakvim temama...Kapiten mu je objasnio da on nema tolike šanse da se razvije u svetskog igrača u ovako malom timu,Michaelu je bilo to jasno..Sa druge strane,Real je takodje proživljavao tešku sezonu,nakon odlaska Ronalda,Benzeme,Ramosa,i ostalih fudbalskih zvezda,pa čak se i Jose Murinho oprostio od tima nakon što je uprava odobrila odlazak pomenutih igrača...Nakon 2 sata,obojica su izašla is prostorije u salu gde ih je čekao ostatak tima...Vaermeens se samo blago nasmešio,što je bilo dovoljno timu..Svi su krenuli u ciku i vrisku,Michael će ostati sa njima barem do leta!
Velika je radost nastupila u klubu,jedino ko nije mogao da sakrije blago razočarenje je bio de Marcos,ali on je morao da se privikne na to da on nije bio prioritet..Plata je udvostručena Michaelu,i on je mogao sa timom,i pored lošeg starta da provede praznike...

Jer,kako naš narod kaže-Posle kiše uvek sledi sunce